Библијска истина о греху


Шта је грех? Одакле потиче грех? Ко може да га дефинише? Одговор на ова и многа друга питања о греху пронаћи ћеш у овом тексту. 

У почетку Бог је испланирао стварање савршене творевине. Божја сврха стварањa укључивала је план спасења за човечанство како би Божја породица могла да се увећа.

Да би се овај план остварио, било је потребно да постоји духовно стварање и физичко стварање. Било је потребно да постоје духовни и физички закони како би превладао ред уместо хаоса.

У овом плану постојао би узрок за сваку добру или лошу последицу. За сваку акцију постојала би реакција. Бог је осмислио природне, физичке законе који су успостављени да функционишу аутоматски одмах након стварања.

Бог је такође успоставио и духовне законе, али мали број људи обраћа пажњу на њих. Ови закони регулишу човеков однос са Богом и човеков однос са другим људима. Они су засновани на принципу љубави, то јест на принципима давања, служења и искрене бриге за друге.

Кршење ових принципа љубави представља кршење Божјег пута, Божјег начина живота. Пошто је Бог успоставио овај начин живота и учинио да последице долазе аутоматски и неизбежно, једино Он их може открити човечанству. Кршење овог исправног начина живота Бог назива грехом. Једино Бог може да дефинише грех јер је Он установио и физичке и духовне законе и јер је Он Творац свега што је створено.

Бог не жели да патимо због несрећног живота. Бог нам је дао дефиницију греха како бисмо могли да избегнемо последице кршења Његовог закона. Бог је дефинисао шта је праведно тако да ми можемо научити како да живимо срећан и добар живот. Да нам којим случајем Бог није дао ова сазнања, ми не бисмо могли да их научимо сами од себе користећи методу учења на грешкама у овом нашем кратком животу. 
Изворни грех

Када је Бог основао земљу, анђели су радосно клицали гледајући чин стварања (Књига о Јову 38:7). Ова творевина је била тако уређена и припремљена да човечанству омогући све шта му је потребно за живот и да на крају испуни Божји план спасења.

Пре стварања човека, Бог је поставио једног од својих арханђела, Луцифера, херувима, да влада овом планетом. Он је изгледа био постављен на то место да би припремио Земљу за човека. 

Али у току времена припреме овај анђео је прекршио основни духовни принцип љубави и бриге за ближње. Он није био задовољан Божјом дефиницијом добра и зла. Желео је сам за себе да одлучи шта је грех, а шта је праведност. Њему је био објашњен Божји план и Божји духовни принципи бриге за друге, укључујући и потребу за покоравањем Богу као Творцу. Бог му је показао шта је исправно, а шта је погрешно. 

Међутим, Луцифер није био задовољан својом позицијом владара Земље већ је желео да оде на небо и да се изједначи са Свевишњим! Желео је да сва духовна бића гледају на њега као на свог вођу (Исаија 14:13-14).

Луцифер није имао ништа у свом окружењу што би га подстакло на овакве зле мисли. Није било никога поред њега да га превари и наведе да учини нешто погрешно. Он је једноставно сам одлучио да учини зло. Био је свестан шта чини и урадио је то са предумишљајем.

Како је могао да оствари свој циљ? Постојао је само један начин, а то је да скине Бога са Његовог престола. Да би урадио тако нешто, требао је да има присталице. Веровали или не, сотона је успео да убеди једну трећину анђела да га следе у побуни против Бога. Он је развио мржњу и непријатељство према Богу и Његовом путу. То је убиство (Прва Јованова 3:15). Он је убица од почетка. Током свега овога, он је постао и отац лажи (Јеванђеље по Јовану 8:44). 

Сотонин пад

Као резултат овог револуционарног покушаја рушења Бога, избио је рат на небу. Луцифер, чије име значи “светлоноша”, постао је противник, непријатељ, побуњеник, бунтовник, онај који уништава. Тако је и Бог променио његово име, и од тада он се спомиње као “сотона” (што на хебрејском значи непријатељ) “абадон” (што на хебрејском значи уништитељ), “аполион” (што на грчком значи уништитељ) или “ђаво” (што на грчком значи лажов, клеветник и опадач). Његово име је промењено у складу са променом његовог карактера. Сотона, са једном трећином анђела, који су постали демони (јер су се побунили заједно са сотоном), био је враћен на земљу (Откривење 12:4). Христ је због тога рекао: “Ја видех сотону где паде с неба као муња“ (Јеванђеље по Луки 10:18).

Бог је успоставио начин живота, чије је кршење грех. Сотона је први починио грех, и он, а не Адам, је први који је пао.

Од најранијих времена, говорило се како је Адам први грешник. Човечанство је обмануто да верује да је Адам погрешио и пао, а заправо је то био сотона.

Адамов грех

Како је онда дошло до тога да су Адам и Ева починили грех?
Они су били стављени у предивни врт где су имали све шта им је неопходно за живот. Бог им је дао заповести које су дефинисале шта је исправан, а шта погрешан начин живота. Такође им је објаснио да је кршење Његовог пута грех.

Од када су створени, они нису имали никакво искуство. У почетку нису у себи имали нешто што би их вукло да учине грех, нити неку склоност ка злу. Бог их није створио са склоношћу да греше. Они су били бића са слободном вољом способна да изаберу да ли ће се покоравати Творцу или не.

Бог је у еденски врт поставио два веома важна дрвета. Ово су вероватно била дословна стабла, али, што је још важније, она су била симболи основних принципа добра и зла – исправног и погрешног – праведности и греха – живота и смрти. Једно од та два дрвета било је дрво живота, друго је било дрво познања добра и зла (Прва Мојсијева 2:9).

Бог је дозволио сотони да уђе у овај врт у облику змије. Једног дана, Адам би заменио сотону на месту господара над Земљом. Дакле, сотонино царство је било угрожено. Он је тражио начин да утиче на Адама и Еву како би и они учинили грех и побунили се против Бога!

Треће поглавље у Првој Мојсијевој књизи описује како је сотона прво преварио Еву. Он је схватио да је она “слабији пол” (Прва Петрова 3:7). Начин на који је сотона смислио да је превари јесте да убаци питање у њен ум – да се у њој појави одбрамбени став и да је наведе да доведе у питање Божје намере.

“Зар је Бог заиста рекао… ?” то је био приступ који је коришћен. Сотона је навео Еву да помисли како би било пожељно да окуси забрањени плод. Она је пала на његову привлачну превару и појела је плод са дрвета познања добра и зла.

Ева није послушала Бога и чинило јој се да ће се извући са тим. “Сотона мора да је у праву, а Бог сигурно греши!” Она није схватила далекосежну, а понекад и одложену казну за грех (Проповедник 8:11-13). Није схватала да не може избећи последице свог избора (Прва Мојсијева 2:17).

Да би себе оправдала, Ева је покушала да убеди Адама да и он узме плод. Он не би био тако лако преварен као она. Заправо, Адам и није превараен (Прва Тимотеју 2:14). Његова жена је била тако допадљива и упорна у својим молбама, а он је желео да јој угоди и да “одржи мир у кући” да је на крају попустио.

Адам је згрешио! Ева је згрешила! Казна за грех је смрт (Римљанима 6:23). Дакле, шта су они пренели остатку човечанства? Они нису могли да пренесу бесмртност јер је нису ни имали. Једино шта су могли да пренесу јесте смртност! 

Човек није присиљен да греши!

Нико од њихових потомака није био присиљен да учини грех зато што су Адам и Ева пре њих згрешили. Авељ је био праведан, а Каин је постао убица (Прва Мојсијева 4:1-8; Јеврејима 11:4).

Нико није био присиљен да учини грех, али сви су згрешили (Римљанима 3:23). Зашто? Из истог разлога због ког су то учинили и Ева и Адам. Сотона их је обмануо. Од тог времена па до данас, сотона је присутан на Земљи заједно са својим демонима и они обмањују цело човечанство на исти подмукли начин. Бог је рекао за сотону да он обмањује целу Земљу (Откривење 12:9)! Он користи сваки могући начин и утицај да обмане цело човечанство и да га држи под својом контролом (Прва Јованова 5:19). Сотона, попут радио и ТВ сигнала, емитује своју филозофију надалеко и нашироко – игра на карту наше таштине, пожуде и похлепе. Зато се и назива владаром ваздушних сила (Ефесцима 2:2). Свако од нас је изложен његовом утицају од свог најранијег детињства. Сотона користи ту своју способност да усади у наш ум погрешне мисли, жеље и страсти. Он користи окружење и околности да утиче на нас да донесемо погрешне одлуке, као што су то урадили Адам и Ева.

Када смо се родили, нисмо имали никакву мржњу или непријатељство према Богу и Његовом савршеном начину живота. Ми чак нисмо ни знали да Бог постоји или да Он зна шта је исправан начин живота за нас. Али смо током времена, бивајући изложени свеприсутном утицају сотоне и његових демона, развили исти став као сотона, став себичности, похлепе и пожуде, као и став и жељу да све буде како ми желимо – да све буде по нашем.

Када смо били деца, можда смо били попут оних које је описао Христ у Јеванђељу по Матеју 18:3-4. Они су понизни и поучљиви – сотона и његово друштво још их нису скроз преварили. И у таквом стању ми смо били као они који ће на крају наследити Царство Божје.

Сотона и његови демони су извори греха и они све нас наводе да грешимо.

Шта је грех?
Видели смо одакле потиче грех. Сада треба да видимо шта Бог каже о греху. Шта је Божја дефиниција греха?

Није нам дато да одлучујемо шта је грех. То је сотона покушао да уради. Уместо да прихвати Божју дефиницију греха, сотона је одлучио за себе шта је грех. Од тада, цело човечанство следи сотону у одређивању шта је грех. Услед тога, свака особа покушава сама за себе да утврди шта је добро, а шта је зло, шта је исправно, а шта је погрешно.

Бог није препустио људима да одлучују шта је грех. Да јесте, тада би постојало онолико дефиниција греха колико има људи на земљи. Наравно, то је оно шта људи покушавају током целе историје јер не познају правог Бога Творца, Његову силу и не признају и не прихватају Његову власт у својим животима.

Чини се да свака религија, црква и верска група има своју дефиницију греха. Многе од ових идеја су изузетно бесмислене и нејасне. Оне се крећу од стриктних правила “шта се сме”, а “шта не сме”, па до крајности да “грех не постоји”.

Али Бог је веома јасан! Бог не оставља места за сумњу свакоме ко искрено трага за истином.

Проблем је и до људи који не желе да чују јасну и једноставну истину. Уместо да прихвате јасне и једноставне одговоре, чини се да већина људи жели да чује неке бесмислене и нејасне дефиниције. Такве дефиниције дају могућност свакоме да сам одлучи шта је грех, а шта је праведност.

Ево како гласи Божја дефиниција греха:

“Прекршење закона грех је” (Прва Јованова посланица 3:4, Бакотић).

Може ли бити јасније и прецизније од овога?

Како је могуће да људи који толико говоре о греху – који су провели цео свој живот у проучавању Библије – не виде ову јасну дефиницију?
Шта је узрок њиховог “слепила”? Они не воле Божји закон. “Јер је путено (телесно) расположење непријатељство Богу, јер се оно не покорава закону Божјем, нити може” (Римљанима 8:7, Бакотић).

Људи воле да верују да је Божји закон укинут, а да јесте, не би ни било греха (Римљанима 4:15).
Међутим, Божји закон није укинут!
Истина, као резултат Христове жртве – као испуњење жртвеног система и пратећих закона – одређени ритуали и прописи нису више обавезујући. Павле објашњава који су прописи у питању, Посланица Јеврејима 9:10: “Пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка”. 

Упореди ово са законима једне државе. Устав је основа и темељ свих закона. Сви други закони и прописи су изведени из основних принципа који се налазе у уставу. Парламент и други законодавни органи доносе законе, подзаконске акте и друге прописе који важе све док се не донесу неки нови закони који замењују старе законе. Али ниједан донети закон не може бити у супротности са уставом. 

Основа Божјег закона су Десет Божјих заповести и све заповести које су записане у Мојсијевом Петокњижју су изведене из ових десет заповести. Десет Божјих заповести су Божји устав, а све друге заповести су изведене из ових заповести.

Павле је држао Божји закон

Један од разлога зашто људи не разумеју да ли је Божји закон и даље на снази је то што су научени да погрешно тумаче одређене изјаве апостола Павла. Апостол Петар је упозорио на феномен извртања Павлових списа: “Он тако пише у свим посланицама када о овоме говори. Има у њима неких ствари које је тешко разумети, које, као и остала Писма, неуки и непостојани људи искривљују на сопствену пропаст“ (Друга Петрова 3:16).

Они не схватају да је Павле увек држао Божји закон и покоравао му се (Римљанима 7:25). Они такође погрешно схватају Павлове напомене да не можемо постићи или зарадити спасење држањем Закона. Спасење тј. вечни живот добијамо кроз Божју милост (благодат). То је благодатни Божји дар. Поклон се не зарађује или заслужује већ се добија као резултат великодушности и доброте дародавца.

Који закон дефинише шта је грех?

Једини закон који дефинише шта је грех, на шта је указао и апостол Павле јесу Десет заповести: “Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: Не пожели!“ (Римљанима 7:7)
У овом стиху, наглашене су две кључне ствари. Видели смо да апостол Јован у својој првој посланици каже да Закон дефинише шта је грех јер је прекршај закона грех. У Посланици Римљанима апостол Павле даје исту дефиницију греха: “Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех”. Друго, закон који дефинише грех јесте Десет заповести. Једна од ових заповести, Десета заповест, споменута је у Посланици Римљанима 7:7 тако да не буде забуне на који закон се мисли и који то закон дефинише шта је грех.

Дакле, јасно је да су Божјих Десет заповести основни закон који дефинише грех. Овај Закон никада није био укинут, било на крсту или у неком другом времену. “Истинита су и праведна његова дела, поуздани су његови налози; чврсто стоје заувек и довека, на истини и правичности засновани” (Псалам 111:7-8, ССП).
Ове основне, свеобухватне заповести су основни принципи на којима се заснивају остали Божји закони. Давид наглашава овај принцип речима: “Сваком савршенству видим границу, али твоје заповести немају међа” (Псалам 119:96, ССП).

У Библији постоји и друга дефиниција греха, која мало другачијим речима говори исто оно шта смо већ чули.

Јован пише: “Свака неправда је грех“ (Прва Јованова 5:17).
Неправедност је грех. Неправедност је сушта супротност праведности. Давид нам показује да је праведност држање Божјих заповести: “Нека ми језик пева о твојим обећањима, јер праведне су све твоје заповести“ (Псалам 119:172).

Мојсије наглашава исти принцип који се налази у Петој Мојсијевој књизи 6:25:  “Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност”.

На основу свега овога јасно је да грех представља кршење Божјег закона.

Духовни закон објашњен

Христ је дошао да ода почаст Закону и да покаже његово духовно значење и сврху. Заправо, Он је веома јасно објаснио у “Беседи на гори” да морамо поштовати и дух и сврху Закона. Сада је јасно да је грех и када мушкарац гледа жену са пожудом у срцу као и када ступи у сексуални однос са њом. Грех је мрзети некога исто као и сам чин убиства (Јеванђеље по Матеју 5:17-48). Христ је дошао да прослави и увелича Закон (Исаија 42:21). 

Христ је објаснио да су Десет заповести засноване на једном веома важном принципу. Тај принцип јесте љубав према Богу и љубав према ближњима (Матеј 22:36-40). Прве четири заповести показују како да волимо Бога, а преосталих шест нам показују како да волимо ближње.
Павле је објаснио исти прицип у Посланици Римљанима 13:10: “Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона”. Из овог стиха треба да буде очигледно да особа која држи свих Десет заповести показује праву љубав према Богу и према својим ближњима. Дакле, љубав је једнака испуњењу Закона, а испуњење закона једнако је љубав.

Шта није у реду са Законом?

Како ико може пронаћи ману Божјем савршеном закону љубави? Шта је погрешно у верности свом брачном другу и не чињењу прељубе? Ништа, наравно! Како онда ико може рећи да нешто није у реду са заповестима да се не краде или не жуди за нечим шта други имају? Може ли ико пронаћи ману истинитости и поштењу? Наравно да не.
Божји закон је дат да буде огледало истине (Јаков 1:22-25). Божји закон нам открива шта је добро, а шта зло. Поштовање Божјег закона је извор благослова (Трећа Мојсијева 26:3-13).

Зашто га онда људи толико мрзе?
То није због тога што постоје неке слабости у Закону! Пре ће бити да је због тога што су људи слаби и недостаје им карактера. Ми смо превише некарактерни да држимо Закон у духу. То је био проблем и са древним Израиљем. Закон је сам по себи свет, праведан и добар (Римљанима 7:12). Слабост – мана – налази се у људима. “Ево, долази време, каже Господ, када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде” (Јеврејима 8:8).

Нови савез који ће Бог у будућности направити са уједињеним народом Израиља биће заснован на истим законима! Једина разлика биће у чињеници да ће им Бог дати свој свети Дух да их оспособи да држе ове законе (Јеремија 31:31-34). Исто важи и за све остале народе.

Љубав је испуњење Божјег закона. Одакле добијамо ову љубав? “Јер се љубав Божја изли у срца наша Духом Светим, који је дат нама” (Римљанима 5:5). Уз Божју снагу – Његов Дух – који ради са нашим умом, увек је могуће држати Божји закон!

Неки људи имају погрешну идеју како је немогуће држати Божје заповести и законе. Христ је све заповести савршено држао јер знамо да није учинио ни један грех (Прва Петрова 2:22, Јеврејима 4:14-15). Такође читамо и да родитељи Јована Крститеља “обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе” (Јеванђеље по Луки 1:6).

Оно шта људи не схватају јесте да је са Богом све могуће (Јеванђеље по Матеју 19:26). Са Исусом Христом који живи у нама посредством Светог Духа, могуће је држати све Божје заповести (Галатима 2:20, Филипљанима 4:13).

Како неко чини грех?
Јаков нам објашњава да је грех процес. Он нам показује да је особа прво искушана својом жудњом и почиње да размишља о томе како би било да уради нешто погрешно. Затим, када жудња настави да се развија она мами човека да се упусти у остваривање своје жеље и тако се на крају роди грех. Крајњи резултат греха јесте смрт (Јаковљева посланица 1:13-15).
Што је особа дуже у овом процесу, све јој је теже да се окрене и напусти грех. Најбољи начин да се спречи спровођење греха у дело је да се грешна мисао избаци из ума и да се размишља о нечем другом.

Да би се лоша мисао избацила из ума, потребно је да ум буде испуњен добрим мислима (Филипљанима 4:8). Шта је боље него мисли о Богу и Његовој речи?

Све људске бриге, несрећа, бол, јад и очај су директна последица греха – прекршаја Божјег духовног и физичког закона. Радост и испуњен живот су последица поштовања Божјег закона.
Ако желиш да уживаш добар живот и ако желиш да уживаш у будућој награди коју ће примити прави хришћани, потребно да поштујеш Бога и Његов закон.

Свако жели најбоље у свом животу и добру награду на крају. Али, већина људи не зна пут до таквог живота. Ти сада знаш тај пут!
Advertisements

Ко је прави хришћанин?

Ко је прави хришћанин? Да ли би могао да даш библијску дефиницију правог хришћанина?

Исус нам је дао саму основу правог хришћанства у ономе што је познато као “Беседа на гори”, а записано је у Јеванђељу по Матеју од 5. до 7. поглавља. Исус је овде истакао које особине треба да красе Његове следбенике.

Пре него што детаљније погледамо оно што пише у петом поглављу Јеванђеља по Матеју и усмеримо своју пажњу на неке од тих хришћанских особина, ваљало би да у целости прочиташ 5, 6. и 7. поглавље Јеванђеља по Матеју.

1. Шта је Исус рекао за оне који су сиромашни духом? Матеј 5:3. Када је говорио о “сиромашнима духом”, да ли је мислио да таквима недостаје Божјег Духа? Римљанима 8:9, Лука 11:13.

Не, Исус није мислио да “сиромашнима духом” недостаје Божјег Духа, као што је случај са пет лудих девојака у причи која је записана у 25. поглављу Јеванђеља по Матеју. Исус је хтео да  истакне да су они који поседују истински понизан став пред Богом, који се не узносе и који нису пуни себе, благословени јер ће бити део Божјег Царства.

2. Ко су кротки у Христу који ће наследити Божје Царство? Матеју 5:5. Да ли је Исус кротак? Матеј 11:29. Хоће ли прави хришћанин показати кроткост у начину на који живи свој свакодневни живот? Ефесцима 4:1-2.

Многи погрешно сматрају да су кроткост и слабост синоними. Постоји разлика између кроткости и слабости. Исус је био кротак, али не и слаб. Он је стрпљиво подносио злостављање и ударце, без огорчености. Он није намерно изазивао свађе и проблеме. Кроткост у библијском контексту је сталоженост.

Кротка особа неће покушати да оправда себе онда када је нешто погрешно урадила, нити је осветољубива. Кротка особа не сматра себе супериорнијом у односу на друге.

3. Чега је жедан прави Христов следбеник – прави хришћанин? Матеј 5:6. Шта је библијска дефиниција “праведности”? Псалам 119:172.

“Глад и жеђ” за праведношћу значи да у некој особи постоји дубока и искрена жеља да буде послушан Богу, да држи Божје заповести које нам је Бог дао с љубављу за наше добро.

Они који су искрено гладни и жедни праведности марљиво ће проучавати Божју реч како би стекли праву мудрост (Псалам 111:10) и биће вољни да се промене када увиде да су живели погрешним начином живота и да су имали погрешна веровања. “Постарај се да се покажеш као искушан човек пред Богом“, то је опомена апостола Павла упућена Тимотеју и свим хришћанима (2. Тимотеју 2:15). “Све проверавај” каже Павле верницима у Солуну, а то важи и за нас данас (1. Солуњанима 5:21).

4. Према речима апостола Павла, ко је оправдан пред Богом – слушачи Божјег закона или они који извршују тј. они који живе у складу са њим? Римљанима 2:13.

Павле је јасно указао да иако смо добили незаслужени опроштај наших претходних грехова путем Божје милости кроз веру у Христову жртву и даље смо у обавези да живимо у складу са Божјим законом. Римљанима 3:31 и цело 6. поглавље.

5. Шта је Христ рекао, ко ће ући у Царство Божје? Матеј 7:21. Апостол Павле је јасно рекао шта је најважније за једног хришћанина да уради. Види 1. Коринћанима 7:19.

Да би био део Божјег царства постоје одређени захтеви који треба да буду испуњени и није довољно само прихватити Исус Христ за свог спаситеља. Бог је веома заинтересован и за наша духовна “дела” након што постанемо хришћани. Јасно је речено да не можемо постати део Божје породице тако што ћемо само седети, причати и размишљати о томе шта је све Христ урадио за нас.

6. Уколико немамо Божје љубави у себи, да ли можемо бити прави хришћани? Прочитај цело 13. поглавље 1. Коринћанима. Шта смо ми ако нам недостаје Божје љубави? Стих 2.

7. Хоће ли нас Божја љубав, коју нам дарује Бог путем свог Духа (Галатима 5:22), водити да држимо Десет заповести? Римљанима 13:8-10. Како је Јован потврдио ове Павлове изјаве? Која је библијска дефиниција Божје љубави? 1. Јованова 5:2-3. Како се Божја љубав усавршава? 1. Јованова 2:5.

8. Да ли прави хришћанин тежи да следи Христа – дословно да имитира Његов пример – да живи као што је Он живео? 1. Петрова 2:21; 1. Јованова 2:6.

9. Који човек се први спомиње у Библији да је “ходао” са Богом? 1. Мојсијева 5:22-24. Шта је још речено о Еноху? Јеврејима 11:5, последњи део стиха. Хоће ли он бити део првог васкрсења? Јеврејима 11:13, 39-40.

10. Ко је још ходао са Богом? 1. Мојсијева 6:9. Да ли је Ноје пронашао милост код Бога? Стих 8. Да ли је Ноје био веран и праведан човек који је задовољио Бога? Јеврејима 11:7.

11. Шта је Бог заповедио Авраму? 1. Мојсијева 17:1; 1. Мојсијева 26:5; Јеврејима 11:8-10.

12. Да ли је Аврам на крају постао пријатељ Божји? 2. Дневника 20:7; Исаија 41:8; Јаков 2:22-23. Како ми можемо постати пријатељи Христови? Јован 15:14-15.

13. Да ли је Бог посебно заповедио својој Цркви у пустињи (Дела 7:38) – Израиљу – да иде Његовим путевима и да поштује Његове законе? 5. Мојсијева 5:32-33; 8:6; 10:12-22; 11:22; 13:4; 26:17-18; 28:9.

14. Шта је Бог обећао онима који буду ходали са Њим? 3. Мојсијева 26:3, 12. Хоће ли Бог обилно благословити оне који буду били са Њим? Трећа Мојсијева 26:4-12.

15. Шта ако Израиљ изабере да иде насупрот Богу – ако одбије да иде Његовим путевима – шта је обећао Бог да ће им се тада догодити? 3. Мојсијева 26:14-39.

“Ходати са Богом” значи поштовати Његове заповести и законе и чинити све оно што је угодно у Његовим очима. То је једини начин како неко може бити прави хришћанин!

16. Какав треба да буде став правог хришћанина према безаконом друштву које га окружује? 1. Јованова 2:15-17; 1. Петрова 4:1-4; Откривење 18:4. Како ће прави хришћанин стремити да живи? Матеј 4:4.

Прави хришћанин више неће тежити да следи обичаје и праксу друштва које га окружује. Тамо где се раније поводио мишљу „куд сви ту и ја“, безусловно се препуштајући различитим друштвеним активностима и пословним праксама, сада ће озбиљно преиспитивати свој начин живота. Питаће се “Шта је Божја воља? Како Бог жели да ја живим?” Тада ће попут Христа рећи “Не моја воља Оче, него твоја воља да буде”. Марљиво ће проучавати Библију како би научио шта је воља Божја да би живео у складу са њом.

Наравно, Божји народ и даље живи у овом свету (Јован 17:15-16). Док стреме да у потпуности угоде Богу, неће се прилагођавати начину живота и размишљања овога света (Римљанима 12:1-2) већ ће тежити да живе у миру са свим људима (стих 18). Ако је потребно да о неком питању искаже свој став који се темељи на Библији, а тај став је у супротности са мишљењем окружења, он то неће урадити нељубазно, непријатељски, истичући своју самоправедност већ ће своје мишљење изнети на љубазан и одмерен начин.

17. Које још одговорности према свету имају хришћани? Матеј 5:14-16.

Иако нису “од света” онако како је то Христ објаснио, Божји људи имају Божји Дух и знање Божје истине, па је њихов живот испуњен и одговорностима да буду “светлост” у овом свету. Далеко од тога да ће тихо сијати попут сијалице од 25 вати или да ће бити стављени “испод свећњака”, Божји народ треба да прикаже “родове” тј. особине Божјег Духа који је у њима (Галатима 5:22-23).

Свако може на пријатељски и љубазан начин бити спреман да помогне свом ближњем и онима са којима свакодневно долази у контакт. Сваки хришћанин је обавезан да буде примеран и узоран човек чија ће добра дела светлети у тами овога света.

18. Које све кораке треба да учини прави хришћанин како би био препознат од Бога као једно од Његове деце? Дела 2:38. Шта му је Бог дао као бесплатан дар, који зависи од његове послушности? Дела 2:38, 5:32.

Прави хришћанин допушта Богу да га покори. Његова телесна, бунтовна природа коју је исказивао према Богу сада је сломљена (Римљанима 8:7-8). Својим крштењем, које симболише сахрањивање старог човека и стила живота, показао је Богу своју искрену жељу за променом.

Од Бога очекује да стоји иза својих обећања и као резултат свог покајања, крштења и полагања руку на његову главу ова особа очекује од Бога да га зачне својим Духом. Тада та особа постаје испуњена Духом Божјим и постаје духовно зачето дете Божје. Тада неко постаје прави хришћанин!

19. Може ли неко бити прави хришћанин, а да нема Божји Дух у себи? Римљанима 8:9-10.

20. Како Бог назива особу која тврди да “познаје” Христа, која говори да је хришћанин, али одбија да иде Божјим путевима – одбија да држи Божје заповести и законе? 1. Јованова 2:4. За разлику од такве особе, шта ће урадити прави хришћанин? Стихови 3, 5-6.

Прави хришћанин се искрено покајао од својих грехова и сада тежи уз помоћ Божјег Духа да живи у складу са учењима свог Спаситеља. Таква особа хода са Богом, жели да чини Божју вољу у сваком сегменту свог живота. Он постаје прималац радости и благослова који долазе услед послушности Богу!

Шта је сврха хришћанског позива?

Зашто си рођен? Шта је смисао људског живота? Зашто постојимо? Куда смо кренули и шта ћемо радити када стигнемо тамо где смо кренули?
Библија открива да смо рођени са величанственом сврхом. Mеђутим, сада само неколицина може да докучи величину феноменалне будућности коју Бог нуди човечанству.
Веровао или не, рођен си да владаш!
Као што су овоземаљски принчеви рођени да би били краљеви, и ти си предодређен да, када се “наново родиш” у Божју Породицу која ће владати свемиром, владаш као велики и вечни краљ. Колико год то невероватно звучало, Библија открива да си рођен да би на крају помагао Богу у владавини над целим свемиром.
Да бисмо у потпуности разумели са којом невероватном сврхом је Бог створио човечанство, треба да се вратимо на сам почетак Библије, на прво поглавље Прве Мојсијеве књиге.
1. Шта нам говоре о Богу прве речи Библије? Прва Мојсијева књига 1:1.
Изворна хебрејска реч која је преведена као Бог је Елохим. Елохим је именица која означава множину, групу састављену од два или више чланова. Као што реч породица Петровић означава колектив сачињен од више чланова породице Петровић, тако и Елохим у Првој Мојсијевој књизи означава Божју Породицу.
2. Ко тренутно чини Елохима? Ко су чланови Божје породице? Јеванђеље по Јовану 1:1-2. Ко је “Реч” која је створила све што постоји? 3. стих. Шта је Реч касније постала? 14. стих. Ко је онда Реч? Посланица Ефесцима 3:9. Ко је други божански члан Божје Породице? Прва посланица Коринћанима 8:6.
Јеванђеље по Јовану 1:1 и Прва Мојсијева књига 1:1 враћају нас у време праисторије, на изворни почетак стварања свемира. Оба ова стиха откривају да су два божанска бића, која чине Божју Породицу, створила све што постоји.
Грчка реч која је преведена на српски језик као “Реч” у Јеванђељу по Јовану 1:1 јесте грчка реч Логос. Логос значи и “гласноговорник” или “онај који говори”. Логос, Гласноговорник, Реч у Божјој Породици био је онај који “рече, и постаде; Он заповеди, и показа се” уз помоћ силе Божјег Духа (Псалам 33:6-9, 104:30). Значи, све је створило божанско биће које је касније постало човек Исус Христ.
Пре скоро 2000 година, ово божанско биће, Логос, је зачето од стране друге божанске личности, нама познатије као Бог Отац, у утроби Јеврејке Марије, који је кроз овакво чудесно зачеће постао Логосов Отац. Међутим, у праисторијском времену описаном у Јеванђељу по Јовану 1:1 Реч (Логос) није била Син Божји. Она је “постала” Божји Син касније, кроз зачеће тј. посињење од стране Бога Оца и кроз рођење као људско биће од Марије.
3. Да ли је Божја Породица вечна и да ли је одувек постојала? Псалам 90:2, 102:25-27.
Оба члана Божанства су одувек постојала иако то наш ограничени људски ум не може да схвати скроз. Исто тако, ми не можемо скроз да разумемо шта је електрицитет, али знамо да електрицитет постоји.
Какве везе има све ово са тиме што си рођен да владаш?
И те како има! Бог је сада у процесу проширења своје Породице која влада и управља свемиром. И ти можеш постати члан ове вечне, од духа сачињене Породице.
4. По чијој слици и прилици је створен човек? Прва Мојсијева књига 1:26-27.
По Божјем обрасцу стварања живота свака врста се размножава по својој врсти. Као што се свака биљна или животињска врста размножава по својој врсти, тако се и људи размножавају и рађају људе. За разлику од животиња, људи су створени по Божјој слици и прилици. Бог је створио људе да буду попут Њега, истог обличја. Бог је сада у процесу стварању човека по својој врсти.
Обрати пажњу шта каже Прва Мојсијева књига 1:26: “Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми”. Под обличјем се поред физичког облика подразумевају и ум и карактер. Бог је замислио да човек, коме је дао дар мишљења и ум који расуђује, развије и сам Божји ум и карактер.
Атрибути које поседује људски ум чине човека стварно посебном Божјом творевином. Бог је поделио неке своје квалитете са људским бићима и очекује од нас да развијамо “обличје” Божјег савршеног ума и светог карактера.
Једноставно речено, Бог се размножава. Сва људска бића поседују феноменалан потенцијал да постану буквална Божја деца, да постану чланови Божје Породице.
5. Да ли је Бог и даље у процесу стварања и обликовања човека, као што грнчар обликује глину? Књига пророка Исаије 64:8. Да ли је Јов био свестан да је Бог створио човека са посебном сврхом? Књига о Јову 14:14-15.
6. Да ли су Духом зачета Божја деца, са посебном сврхом створена и обликована од стране Бога? Посланица Ефесцима 2:10.
“Ми” се у језику Новог завета најчешће односи да Божју Духом зачету децу, као што је то случај и са десетим стихом у другом поглављу Посланице Ефесцима. Божја зачета деца су “Његово дело” и они су “саздани у Исусу Христу за добра дела”.
Бог, кроз силу Светог Духа коју је ставио у Своју децу (након њиховог покајања и крштења), ствара у свом народу свој савршени духовни карактер. Он то чини уз њихову сарадњу која се изражава кроз покорност  Њему. Бог на овај начин у њима ствара слику свог карактера. Он их обликује да буду највеће ремек-дело целе Његове творевине – то ће бити појединци који ће на крају бити способни да спроводе невероватну моћ Божје Породице.
Тако је човек, материјална творевина, само прва фаза у овом стваралачком процесу. Ова људска “глина” треба да се обликује кроз искуства и уз помоћ Светог Духа док не постане завршено духовно ремек-дело које поседује сам Божји карактер.
Овај процес се може упоредити са метаморфозом гусенице која на крају постале прелепи лептир. Људи морају да прођу кроз духовну метаморфозу или промену у савршене, духовне чланове Божје Породице.
7. Да ли Бог јасно открива да је Његов циљ да прошири своју божанску Породицу тако што ће многе синове учинити делом своје породице? Посланица Јеврејима 2:9-10, Откривење 21:7. Зар није Исус Христ први међу многим Божјим синовима? Посланица Римљанима 8:29, Посланица Колошанима 1:18.
Бити сличан обличју Исуса Христа значи постати попут Њега – прославити се као што је и Он прослављен – постати део божанске Божје Породице као што је Христ њен члан сада.
8. Шта треба да се деси са телом и крвљу људских бића пре него што постану део Божје Породице? Прва посланица Коринћанима 15:49-53, Јеванђеље по Јовану 3:3-8.
Исус је рекао да морамо бити “наново рођени” – да се променимо у дух. Да, поново рођени – овај пут бићемо рођени кроз Светог Духа као божански Синови у Божју Породицу!
Сада ћемо да се позабавимо тиме како Бог своја створења, људе, планира да претвори у божанска бића, своју Децу.
На који начин Бог остварује ово чудо? Када можемо постати буквални чланови Његове Породице? Какав је осећај имати духовно тело? Шта ћемо радити када постанемо чланови Божје Породице? Ово узбудљиво проучавање открива изненађујуће одговоре.
Процес људског размножавања приказује начин на који се Бог размножава. Подсетимо се речи које је Исус рекао Никодиму када му је нагласио да се морамо “наново родити” да бисмо постали чланови Божје Породице (Јеванђеље по Јовану 3:3-8).
Сваки човек од Адама и Еве је почео свој живот као сићушно јајашце, величине врха игле, настало у телу своје мајке. Уколико се ово јајашце не оплоди ћелијом сперматозоида, оно умире у кратком року. Људски живот почиње онда када сперматозоид оплоди тј. уђе у јајну ћелију жене.
Духовно говорећи, сваки људски ум је попут јајне ћелије. Свако од нас је рођен недовршен и можемо да живимо само релативно кратко. Створени смо тако да нам треба оплодња духовним животом Божјег Светог Духа у нашим умовима да бисмо могли духовно да растемо пре него што се родимо од Духа и живимо вечно.
9. Да ли су прави хришћани, већ сада, током овог смртног живота, Божја деца? Прва Јованова посланица 3:1-2. Да ли су они наследници Божјег Царства? Посланица Римљанима 8:14-17.
Обрати пажњу, с обзиром да су Божја деца, хришћани су само будући наследници – они који ће у будућности наследити славу Божје Породице са Исусом Христом. Зашто су сада будући наследници? Зато што су сада зачета Божја деца. Постаће пуноправни наследници онда када се роде од Бога и када постану пуноправни чланови Божје Породице.
10. Да ли Духом зачета Божја деца треба да се духовно развијају док се духовно не роде од Бога, као што и зачето људско биће мора да се физички развија у мајчиној утроби док се не роди? Друга Петрова посланица 3:18, Прва Петрова посланица 2:1-2.
Након што Бог Отац зачне особу тако што подари свој духовни живот у ум те особе (након правог покајања и након крштења урањањем у воду), особа мора почети да развија духовни карактер. Овај развој се остварује кроз проучавање Библије, молитву и кроз послушност Богу који се огледа у нашем стилу живота. Тако су сада сви Духом зачети хришћани нерођена Божја деца на исти начин као што је и људски фетус нерођено дете својих људских родитеља.
11. Када ће доћи до духовног рођења хришћана? Прва посланица Коринћанима 15:50-53, Прва посланица Солуњанима 4:15-17. Од чега је састављен Бог? Јеванђеље по Јовану 4:24. Да ли ће хришћани постати духовна бића приликом васкрсења? Прва посланица Коринћанима 15:42-49. Види и Прву Јованову посланицу 3:2 и Посланицу Филипљанима 3:20-21.
Када се Исус Христ врати на земљу, Духом зачети Божји синови и кћери, који су умрли у претходним вековима, биће васкрснути, а они који живи буду дочекали Христа бића преображени у духовна тела. У том тренутку, они ће бити “наново рођени” као чланови саме Божје Породице. Као Божје потомство имаће вечни живот у себи, попут њиховог старијег брата Исуса Христа.
12. С чим је Исус упоредио онога ко је рођен од Духа? Јеванђеље по Јовану 3:8.
Када се “наново родиш”, када си рођен од Божјег Духа, онда си невидљив очима смртника, осим ако не одлучиш да им се прикажеш. Ефекти деловања ветра могу се видети, али сам ветар је невидљив. Таква су и духовна бића. То је Исус објаснио Никодиму.
13. Да ли је Исус, након васкрсења, у свом телу сачињеном од духа, био у стању да се изненада појави и изненада нестане? Јеванђеље по Луки 24:36-37. Да ли је могао да пролази кроз зидове? Јеванђеље по Јовану 20:19, 26. Да ли онај који је сачињен од духа може да се претвори у смртно тело када је то потребно, па чак и једе са другим људима ако хоће? Јеванђеље по Луки 24:38-43.
14. Да ли су духовна тела способна да путују брзином већом од брзине светлости? Упореди Јеванђеље по Јовану 20:17, 19-20 са Јеванђељем по Матеју 28:9. Раније током тог дана Исус није дао својим ученицима да га додирну јер се још није вазнео на небо. Касније је дозволио да га додирну. Исус је отпутовао до Оца на небо и вратио се на земљу у истом дану.
Невероватна и узбудљива истина о нашем невероватном потенцијалу који је откривен у Библији много је фасцинантнија од било какве људске маште.
15. Да ли је Исус поново прослављен након свог васкрсења? Јеванђеље по Јовану 17:4-5, Посланица Јеврејима 2:9. Да ли је Исус претходно дао својим ученицима назнаку овог прослављеног стања? Јеванђеље по Матеју 17:1-2. Како изгледа Христово прослављено тело данас? Откривење 1:13-16.
Бити прослављен значи и добити велику моћ и сјај. Исус Христ је имао славно, моћно духовно тело попут свог Оца пре него што је постао људско биће. Након свог васкрсења, Христ је повратио своју пређашњу моћ и славу. Христово лице и моћно духовно тело сада сјаји светлошћу попут сунца у свој својој снази са очима које сијају као ватра.
16. Да ли ће Бог на исти начин  прославити сву своју Духом зачету децу приликом васкрсења? Посланица Римљанима 8:17, Посланица Колошанима 3:4, Књига пророка Данила 12:2-3.
Крајња слава коју ће добити Духом зачета Божја деца приликом васкрсења биће толико велика да ће учинити да блистају као небеске звезде, а то је само један део од онога што је Бог спремио за оне који сарађују са Њим у развоју Божјег карактера у њима док су и даље људска бића.
17. Шта ће Синови Божји да раде након што постану део Његове Породице? Откривење 3:21, 2:26, 5:10, 20:4-6.
Царство Божје је владарска Породица. Они који постану део те Породице предодређени су да заједно са Исусом Христом владају овом планетом током 1.000 година. Они ће постати цареви и свештеници који ће владати и поучавати у Царству Божјем које ће владати целим светом!
Милијарде људи ће научити како да живе Божјим стилом живота и биће део Божје владарске Породице током тог периода. Након хиљаду година, милијарде људи које нису знале за Божји стил живота биће васкрснути и даће им се шанса да постану Божји Синови. Овај период суда (Откривење 20:11-13), по свему судећи, трајаће 100 година (Књига пророка Исаије 65:20).
Ове милијарде људи ће постати део Божје духовне Породице након што се оствари Божји план за физичко човечанство.
Процењује се да је од Адама до данас на овој планети живело преко 40 милијарди људи. Тешко је проценити број људи који ће постати део Божје Породице током хиљадугодишњег Божјег Царства на земљи. Нема сумње да ће се њихов број мерити милијардама.
Хајде да претпоставимо да ће се на крају 200 000 000 000 (200 милијарди) родити у Божју Породицу. Пошто Бог стално вредно ради, стварајући и одржавајући све што је створио (Јеванђеље по Јовану 5:17), Он зна да Његови синови неће бити срећни уколико и они не буду вредно радили и производили. Шта је то чиме овако велика Породица божанских бића може да се бави током вечности?
18. Колико је велика власт Исуса Христа коју је Он већ наследио? Посланица Јеврејима 1:1-2, Јеванђеље по Матеју 28:18. Да ли ће они који ће се родити у Божју Породицу делити са Христом исто то наследство као сувласници и сувладари? Посланица Римљанима 8:16-17, Откривење 21:7. Да ли ће се Божја власт проширивати током вечности? Књига пророка Исаије 9:6-7, Откривење 22:5.
Без обзира колико то невероватно звучало, крајњи потенцијал хришћана и свих људских бића јесте да заједно са Исусом Христом и Богом Оцем владају свиме што постоји, да владају целим свемиром!
Да ли у свемиру постоји довољно простора за владање за свих 200 милијарди Божјих синова?
Астрономи процењују да постоји више од 40 000 000 000 000 000 000 000 (40 трилијарди) звезда. То је тешко и замислити. Ако би наша процена од 200 милијарди Божјих синова била тачна, то значи да ће сваки члан Божје Породице бити одговоран за одржавање и развијање 200 милијарди звезда и планета које око њих круже. Те звезде и планете сачињавају галаксију два пута већу од процењене величине Млечног пута, галаксије у којој ми живимо!
То је наш невероватан потенцијал, то је крајњи циљ великог плана који је Бог смислио за све оне који траже Његову вољу и следе Његов пут. Да, позван си да владаш!

Шта су "плодови Духа"?


Библија нам јасно открива да је присутност Божјег Духа у нечијем уму, или недостатак Духа, јединствен фактор који одређује да ли је неко прави хришћанин (Посланица Римљанима 8:9) или не. Због тога је веома битно да разумемо како се Свети Дух манифестује у животу хришћана.

1. Да ли је Исус Христ јасно нагласио да се особа препознаје по својим “плодовима” тј. делима? Јеванђеље по Матеју 7:20. На који начин је Исус описао себе, свога Оца и своје ученике? Јеванђеље по Јовану 15:1-8. Очекује ли Бог да хришћани доносе само мало плодова? 5. и 8. стих.

Ово је разлог због ког Христ позива и бира своје ученике – да доносе плодове! “Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах, и поставих вас да идете и плод донесете, и да ваш плод остане“ (Јеванђеље по Јовану 15:16). Исус је говорио о духовним плодовима!

Исус овде не говори о тренутним сензуалним узбуђењима или емотивним искуствима. Плодови Духа откривају се као промена у карактеру, ставу и понашању хришћанина. Да би био Христов мораш бити вођен Светим Духом (Посланица Римљанима 8:14) и производити духовне плодове.

Како Божји Дух води хришћане? Које духовне плодове, или резултате, Свети Дух производи у некоме ко тежи да чини вољу Божју?

Род се класификује као мера неког воћа или чокота. Христ је “чокот” а ми – ако смо Божјим Духом зачета деца – смо “лозе”. Наши родови јесу оно што стварамо као хришћани, а што је од користи Исусу Христу.

Оно добро што производимо долази од чокота – од Христа. Размисли! Чокот производи грожђе, не трње. Дрво јабуке рађа јабуке, не чичак. Чокот одређује које ће се воће родити. Овим једноставним поређењем видимо да је Христ тај који одређује коју врсту рода ћемо донети као хришћани. Родови су резултат Христовог ума који се делује у нама (Посланица Филипљанима 2:5), а који смо добили кроз примитак Божјег Духа.

2. Како је апостол Павле, кога је Христ надахнуо, описао родове које Свети Дух производи у хришћанима? Посланица Галатима 5:22-23.

Свети Дух ти даје особине Божјег карактера. Ако ти у животу недостају ове карактерне особине, онда по свој прилици производиш многе плоодове који су супротни родовима духа и који се зову “дела телесна”. Ови непожељни плодови наведени су у Посланици Галатима 5:19-21. Она обухватају раздор, неслогу, поделе и различита лоша стања ума. Сва телесна дела  доприносе општој мизерији и несрећи човека који услед производње ових плодова у свом животу постаје незадовољан и несрећан.

3. Који је први род Духа који Павле наводи? Посланица Галатима 5:22. Такође погледај и Посланицу Римљанима 5:5. Да ли је љубав основна карактеристика Божје природе? Прва Јованова посланица 4:16. Да ли је ово најважнија Божја особина која нам се преноси путем Светог Духа? Прва посланица Коринћанима 13:13. Прочитај цело 13. поглавље.

Први и најважнији плод Божјег Духа, који се населио у ум и срце особе које је обраћена, јесте љубав. То није још један облик људске љубави, већ божанска љубав која долази директно од Бога!

4. Да ли је ово љубав која ће нас оспособити да испунимо Божји закон? Посланица Римљанима 13:10.

Божју љубав човек добија путем Светог Духа. Божји Дух надахњује онога ко га има да извршава Његов закон – Десет заповести. Пре свега, ова љубав се исказује у слављењу Бога и у верној послушности Њему, а затим у саосећању, љубазности и служењу ближњима (види Јеванђеље по Матеју 22:37-40).

Изворна грчка реч која се преводи као љубав у Посланици Галатима 5:22 је агапе (ἀγάπη). У зависности од контекста она означава посвећеност или бригу за другога – жарку жељу да се служи Богу и људима. Јован пише: “По томе знамо да љубимо децу Божју, када Бога љубимо и његове заповести испуњујемо. Јер љубав према Богу у томе је да заповести његове држимо“ (Прва Јованова посланица 5:2-3).

5. Који је један од главних начина на који се исказује Божја љубав према ближњем? Погледај Посланицу Римљанима 13:10.

Јеси ли запазио? Ова врста љубави која се добија Божјим Духом, никоме не чини зла. Божја љубав је управо супротно од тога: то је искрена брига и жеља да се служи, помогне и подари охрабрење другима.

Када примиш Свети Дух, Божја љубав је први плод који треба да почнеш да показујеш. Не треба да развијаш негативне мисли о некоме или да чиниш некоме зло, него да развијаш  искрену бригу за другога,  као и искрену жељу да служиш и Богу и ближњима.

У почетку то делује као врло високо постављен циљ! Али након неког времена, не одједном, како га све више будеш развијао и како све више будеш користио Божји Свети Дух почећеш да примећујеш како се овај предиван плод Светог Духа развија и умножава у свом животу.

Други плодови које даље набраја апостол Павле у Посланици Галатима 5:22-23, а које ће даље бити обрађени, наглашавају основну особину Божје природе – божанску љубав која се даје онима које Бог зачне својим Светим Духом.

6. Који је други род Духа који се наводи у Посланици Галатима 5:22? Није ли Божја жеља да будемо испуњени радошћу? Посланица Римљанима 15:13.

Неки људи размишљају о радости као исходу неке врстe самозадовољства – попут куповине нове играчке, нових кола, нове куће, рађања бебе или било којих других нових ствари или промена у животу. Са физичке стране посматрања, ако добијаш оно шта желиш, тада си радостан.

7. Даје ли Библија велики значај овом посебно важном роду Божјег Духа? Јеванђеље по Луки 15:7, 10.

Шта утиче на анђеле да су радосни? Да ли је то нешто шта су они примили лично? Или је то нешто што задовољава њих саме на неки начин? Није у питању ништа од наведеног. Њихова радост састоји се у томе што су били срећни због добра које се десило другоме. У овом случају они су се радовали када су видели покајање код људи које их водити ка томе да једног дана постану синови Божји у Божјем Царству.

8. Какву врсту радости је доживео Исус Христ? Посланица Јеврејима 12:2.

Христ је био вољан да страда зарад праве радости коју ће доживети када буде видео своју браћу и сунаследнике како наслеђују Божје Царство и како постају Божја деца попут Њега. То је једино било могуће кроз жртвовање Његовог живота.

Радост која се добија од личног задовољства је краткотрајна. Кола се истроше, фудбалска утакцима се заврши, деца порасту, стомак се испразни. Ниједна од ових физичких ствари – иако је савршено у реду да се у њима ужива неко време – не може да донесе трајну радост. Христ и праведни анђели су доживели праву радост јер су себе предали Богу и другима! Ова врста радости трајаће током целе вечност и она не тражи стално обнављање, допуњавање са више и више ствари.

9. Који је трећи род Божјег Духа који се испољава у животу хришћана? Посланица Галатима 5:22.

Смирен ум је нешто шта сви желе да имају, али га стварно има само мали број људи. Многи су покушали на разне начине да постигну смиреност кроз бежање од проблема у виду коришћења алкохола, дроге или упражњавањем неких других активности. Особа која заиста поседује смиреност има већу контролу над својим емоцијама, чак и у незгодним околностима. Таква особа има веће спокојство, мир и смиреност, уз ум који је трезвен и сталожен.

10. Да ли смиреност долази као резултат држања Десет заповести? Псалам 119:165.

Нико ко стално крши Божји закон не може имати прави мир у свом уму. Таква особа ће имати страхове и фрустрације, као и стални осећај кривице. Запази како се Давидове речи примењују на ово стање.

Има ли неки лопов мир у свом уму када види да полицијска кола пролазе поред њега?  Да ли је он тада миран и спокојан? Ако је добар глумац, можда ће споља и изгледати спокојно, али у себи ће осећати узнемиреност и нелагоду. У сваком тренутку биће спреман да потрчи и побегне или да се сакрије негде. Овај човек никада неће пронаћи стварни мир све док се не покаје и престане да крши Божји закон, посебно Осму заповест!

Човек која држи Божји закон зна да чини праву ствар. Његови циљеви и смисао су стабилни. Његов живот није преплављен разочарењима и фрустрацијама и не мучи га немирна савест. Он је у миру са Богом, са собом и са својим ближњима. Он има “мир Божји који превазилази сваки разум” (Посланица Филипљанима 4:7).

11. Који је четврти род Светог Духа? Посланица Галатима 5:22.

Трпљење или стрпљивост је особина која не одликује људе. Људи хоће све сад и одмах да се догоди. Зато нам је потребан Божји Дух да нас научи стрпљењу јер се ствари неће одвијати како ми желимо, нити када ми желимо, већ како Бог одлучи. Потребно је имати стрпљења према себи јер се савршен карактер не изграђује преко ноћи. Исто тако, потребно је да имамо стрпљења према другим људима јер нисмо сви исти. Некима треба више времена да схвате и примене неке ствари. Неки су бржи, неки спорији. Једноставно, људи су различити и не напредују сви истим темпом те због тога треба има стрпљења са другима, као што Бог има стрпљења са нама.

12. Који је следећи плод или показатељ да имамо Свети Дух? Галатима посланица 5:22.

Грчка реч χρηστότης (христатес) се у српским преводима преводи као милосрђе, доброта, честитост и љубазност. Хришћанин треба да поседује све ове особине.

Доброта одликује особу која поседује божанске врлине и праведан карактер. Овај род Светог Духа се може вероватно описати као збирни род – сумира карактер особе која је показала остале родове са листе апостола Павла и као резултат јесте да дневно постаје све сличнија Богу.

13. Да ли је вера један од важних родова Светога Духа? Посланица Галатима 5:22. Да ли је овде у питању вера коју је имао Исус Христ? Посланица Галатима 2:20, Посланица Филипљанима 3:9.

Много је речи написано и изговорено о вери. За многе, вера није ништа више него неухватљива духовна суштина. Алу у стварности, вера о којој говори апостол Павле јесте дар од Бога (Посланица Ефесцима 2:8)  који се добија кроз Светог Духа од Исуса Христа.

14. Како се вера Исуса Христа манифестовала у животима Божјих људи? Прочитај цело поглавље Посланице Јеврејима 11.

Божји људи су поседовали Божји Свети Дух, који је био Христов Дух који је деловао у сарадњи са њима (Прва Петрова посланица 1:10-11).  Ови људи и жене, вежбали су веру Христову у чињењу праведних дела. “Вером Мојсије… не хтеде да се назива син кћери Фараонове… остави он Египат… вером сврши Пасху… вером пређоше они Црвено море… вером победише краљевства, вршише правду, добише обећања, затворише чељусти лавовима“ (одломци из 11. Поглавља Посланице Јеврејима посланице).

За ове људе и жене вера није била само обична реч. Вера је била жива и активна! Они су имали одговорност пред Богом да веру одрже. Свако од њих је имао посебан задатак да уради – и он или она су то и урадили!

Изворна грчка реч за веру је  πίστις (пистис) која означава чврсто убеђење, уверење, верност. Верност је други начин да опишемо онога ко је решен да очува оно шта му је поверено.  Године искуства показују да они који напредују у развијању плодова Божјег Духа јесу они који остају верни Божјем позиву – који су се целим срцем предали Божјем делу – они који, у свакој прилици имају активну улогу да помогну како би се испунио налог који је Христ предао својој Цркви.

15. Да ли је кротост једна од особина коју имају Духом вођени појединци? Посланица Галатима 5:23. Ко је поставио изузетан пример у том погледу? Четврта Мојсијева књига 12:3.

Многи погрешно претпостављају да је кротост синоним за слабост. Мојсије је постао тако посвећен Богу и испуњен Његовим Светим Духом, те је речено за њега да је био врло кротак, више него било који други човек на земљи. Није тражио да уздигне себе и прослави себе, већ је имао понизан став.

Када је Бог хтео да уништи синове Израиљеве због њихових побуна, Мојсије је, упркос свим лажних оптужбама других људи, преклињао Бога да их спасе (Четврта Мојсијева књига 14. поглавље) и у кротости је поучио оне који се противе. То је особина која треба да карактерише Божје људе. Види Другу посланицу Тимотеју 2:24-25. Кротка особа није осветољубива.

16. Која је последња и уједно најмање схваћена особина или плод Светог Духа који спомиње апостол Павле? Посланица Галатима 5:23.

Бити уздржљив значи имати контролу на собом, владати својим понашањем, управљати собом, а посебно телесним страстима, жељама и склоностима. Приче Соломонове су пословица о важности самоконтроле. Суздржљивост је веома важан плод Божјег Духа.

17. Када неко прими Свети Дух, хоће ли се ови драгоцени плодови појавити преко ноћи и сви одједном? Друга Петрова посланица 3:18, Јеванђеље по Матеју 5:48.

Родови се не појављују преко ноћи ни на једном дрвету. Потребно је време, вода, одређена храна и светлост да би дошло до раста. Тако је потребно време и када су у питању духовни плодови, врлине које се изграђују уз помоћ Светог Духа.

Дух се мора користити и обнављати. Свако ће имати духован ум у оној мери у којој користи Божји Дух у свом животу. Мораш користити Свети Дух сваког дана како би производио плодове Духа.

18. Иако су чланови Божје Цркве у Коринту били зачети Светим Духом, многи од њих нису показивали да производе плодове Божјег Духа у свом животу.  Прва посланица Коринћанима 3:1-3.

Међу њима су постојали раздори, неслоге и свађе, расправе, препирке, поделе међу коринтском браћом. Ово су само нека од “дела телесних” која се спомињу у Посланици Галатима 5:19-21!
 
19. Мора ли Свети Дух да се употреби? Друга посланица Тимотеју 1:6-7.

Иако су чланови Божје Цркве у Коринту имали Духа као зачета деца Божја, они су изгледа изгубили из вида чињеницу да Божји Дух мора и да се користи како би дошло до стварања духовних плодова. Они су производили дела телесна – “чинили су оно шта је природно човеку” – јер нису “распиривали“ Дух Христов и нису га користили да би произвели плодове, који су показатељи да имају ум Христов (Посланица Филипљанима 2:5; 1:11)

Други очигледан разлог што су се неки у тој цркви понашали телесно, јесте недостатак недостатак Христовог Духа, на првом месту. Неки очигледно никада нису ни добили дар Духа Светога.

20. Да ли неко одједном прима довољну меру (количину) Христовог Духа која ће трајати довољно дуго док та особа живи или та мора да се свакодневно допуњава? Посланица Филипљанима 1:19, Друга посланица Коринћанима 4:16. Такође погледај и поређење које је Исус дао у Јеванђељу по Јовану 7:37-39.

Дух Христов је активан – динамичан! То је покретачка сила која не може да се затвори у нама. Исус пореди то са “живом водом” која долази у нас, а онда одлази од нас. Она циркулише као електрицитет – од Бога у нас, а онда се од нас даље манифестује као “род Духа”, и онда се враћа Богу.

Будући да Дух мора да плови у нас и од нас, очигледно је да мора стално да се допуњује. Дакле, допуњавање Светим Духом мора да се обнавља свакодневно кроз контакт са Богом у виду молитве (Јеванђеље по Луки 11:13).

Наша духовна батерија мора стално да се пуни. Сваког дана морамо бити утакнути у извор наше снаге. А тај извор Светог Духа јесте Бог! Када смо утакнути у извор, и када користимо Свети Дух, ми можемо да доносимо “родове Духа”.

Библијска истина о васкрсењима

На крстовима који стоје на непрегледном пољу гробова “непознатих” војника који су страдали у светским ратовима прошлог века, стоје уклесане следеће речи: “Овде почива у слави и части…” или “Брат по оружју…” или “Само Богу познат…”.

Нико не може  да прочита ове речи или да погледа на гробове ових погинулих војника а да се барем на тренутак не уозбиљи и не занимисли над тиме.

Онимa који разумеју библијску истину о васкрсењу ови исти гробови јесу знак невероватне моћи живог Бога који ће једног дана учинити да сви ови људи васкрсну, да  поново стану на своје ноге и поново живе!

Основно учење

Учење о васкрсењу говори да ће Бог који је васкрснуо Исуса Христа такође васкрснути и све остале људе који су умрли.

За неке то ће бити васкрсење у вечни живот; за друге то ће бити васкрсење у физички живот са могућношћу да стекну вечни живот; за неке то ће бити васкрсење за другу смрт.

Уобичајена учења овог света

Религиозни људи ретко говоре о учењу о васкрсењу.

Они малобројни који ипак говоре о томе, погрешно разумеју време, сврху, природу или број васкрсења.

Неки, у слабом покушају да помире доктрину о бесмртности душе са васкрсењем, измишљају разне теорије којим објашњавају да васкрсење и није васкрсење већ само поновно спајање тела преминуле особе са њеном бесмртном душом, која је била ослобођена од тела приликом смрти и живела је без тела од тада.

Наравно, таква теорија никако није подупрта Библијом, али је добро место одакле може да се почне проучавање ове важне теме.

Библијско учење

Васкрсење је један добар доказ да људи немају бесмртну душу. Ако људи имају бесмртну душу (за коју религиозни људи кажу да наставља да живи након нечије смрти), зашто би онда постојало васкрсење?

Постоје бројне догматичне изјаве у Библији које обећавају наду о новом животу након смрти.

Обрати пажњу на речи које је изрекао Павле када се бранио пред Феликсом: “Али, ово ти признајем: Богу наших отаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних” (Дела 24:14-15, ССП).

Због оних који су сумњали да ће сви васкрснути, Исус је рекао: “Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас, па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд” (Јован 5:28-29, Чарнић).

Чак су и писци Старог завета, Јов и Данило, знали и говорили о васкрсењу мртвих (Јов 14:14-15, Данило 12:2).

Као додатак на чудесна Божја обећања, имамо прави пример који можемо да посматрамо као доказ да Бог може и да ће васкрснути мртве. Тај доказ је васкрсење Исуса Христа.

Чињеница о васкрсењу је јасно посведочена од стране очевидаца из њихових извештаја и сведочанстава (Римљанима 1:4, Прва Петрова 1:3).

Многи превиђају да је Христова смрт плата за наше грехе, да нас је Његова жртва помирила са Богом и Његова смрт нас не спасава већ ћемо “бити спасени његовим животом” (Римљанима 5:10, Чарнић), животом који Он и даље живи у нама свакодневно (након Његовог васкрсења, које га је вратило у живот) кроз силу Његовог Светог Духа (Галатима 2:20).

Христово васкрсење је од изузетне важности за нас и због другог разлога. Оно показује на Његовом примеру да Бог може и да ће васкрснути и нас. Пошто је Христ васкрсао, и ми можемо, такође, да васкрснемо. Он није једини који ће васкрнути, већ први од многих!

Обрати пажњу и на следеће: “Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао… Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли… Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети” (Прва Коринћанима 15:13-14, 20, 22, ССП).

Обећање о васкрсењу је нада свих нас јер смо сви смртни и уколико не васкрснемо, умрећемо и остаћемо мртви без наде за вечни живот.

Време васкрсења и природа васкрсења неће бити исти за све.

Павле је истакао: “Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. Али, свако по свом реду” (Прва Коринћанима 15:22-23, ССП).

Овај одломак из Библије наставља даље и каже да је Исус био први (“као првенац Христос”) и “затим, кад он дође, они који су Христови” (23. стих).

Видимо да, поред Христа, прву групу људи која ће васкрснути чине они који су сада позвани и изабрани од Бога. То су они “који су Христови” тј. они у којим пребива Христов Дух након покајања и крштења (Посланица Римљанима 8:9).

Прва посланица Солуњанима 4:16 говори о истом времену.

Откривење 20:4-6 потврђује исти догађај. Они који ће тада васкрнути васкрснуће као духовна бића која не могу да умру (6. стих). Они ће “бити Божији и Христови свештеници и владаће с њим 1.000 година.”

Ово није једино васкрсење. Пети и шести стих двадесетог поглавља из Откривења говоре о првом васкрсењу.

Пети стих говори и када ће следеће, друго васкрсење, да се догоди:

“Други мртви не оживеше док се није навршило 1.000 година”.

Приликом овог васкрсења васкрснуће сви они који су живели и умрли, а који до тада нису имали шансу да се спасу.

Очигледно је да ову групу чини већи део човечанства јер је само мањи број људи икада чуо за Исуса Христа, а да не причамо о броју неколицине која је стварно спознала истину и примила Божји Свети Дух.

Ово васкрсење није васкрсење у вечни живот. Они који тада буду васкрсли нису се још квалификовали за Божје Царство, већ су васкрсли у физички живот са шансом да науче Божју истину и да се квалификују за Божје Царство.

Погледај 11. и 12. стих из 20. поглавља у књизи Откривења где је описано како су мртви вакрсли и како нису осуђени већ им се отвара Божја реч да би је могли разумети и да би могли да се науче Божјем путу и да се квалификују за Царство. То је друго васкрсење.

О другом васкрсењу се више говори у књизи пророка Језекиља 37:1-14 где се јасно види физичка природа васкрсења и очигледно је да ће ти који тада васкрсну коначно спознати Бога.

Коначно, Библија открива још једну групу људи која ће васкрснути, групу којом се Бог није бавио у прва два васкрсења. То је треће васкрсење.

То је васкрсење за другу смрт. Они који тада васкрсну биће бачени у огњено језеро и биће уништени.

Данило је о овом васкрсењу писао у својој књизи у 12. поглављу у другом стиху, где је рекао да ће неки васкрснути за вечни живот, а други “на срамоту и прекор вечни”.

Откривење 20:14 каже: “И смрт и ад беху бачени у ватрено језеро. Ово је друга смрт, ватрено језеро”.

Друга смрт је заправо тип убиства из милости јер они који ће умрети у огњеном језеру умреће због свог изврнутог начина размишљања које их је водило до тога да заслуже такву судбину, јер би иначе они, ако би им се дао вечни живот, провели вечност у јаду и беди.

Ова васкрсења садрже наду целог човечанства. Та нада је обећање о животу који ће се догодити приликом васкрсења из мртвих.

Кључни стихови

Када је у питању било која доктринална тема попут ове, добро је запамтити или чак забележити у Библији, најважније стихове о одређеној теми. Ево неких кључних стихова о васкрсењима:

Јован 5:28-29, Дела 24:14-15 – и Исус Христ и апостол Павле говоре о васкрсењима као о непобитној чињеници.

Прва Коринћанима 15:12-24 – пошто је Христ васкрсао и ми ћемо такође васкрнути.

Прва Солуњанима 4:16, Откривење 20:4-6 – овде је објашњено прво васкрсење.

Откривење 20:5-6, 12, Језекиљ 37:1-14 – овде је описано друго васкрсење.

Откривење 20:13-14 – овде је описано треће васкрсење.

Закључак

Неки који су умрли током претходних година, попут палих војника који су споменути на почетку, можда су стварно “непознати” или су можда познати, али заборављени. Међутим, Бог их све зна и неће их заборавити.

За њих, као и за све нас смртнике који ћемо умрети, али не знамо тачан дан и час, Бог открива наду коју можемо да очекујемо – васкрсење из мртвих у поновни живот са надом у вечну славу!

Како је грех сличан квасцу


Бог нам открива да можемо извући значајне поуке из Празника бесквасних хлебова и начина на који се он светкује. Зато је битно да схватимо шта ови дани сликовито приказују и како нам духовне поуке Празника бесквасних хлебова могу помоћи да живимо срећније и успешније.

Почећемо са догађајем када су апостоли примили Божји Свети Дух. То се десило на Дан првина, десетак дана након што се Исус вазнео на небо, након што их је пре тога 40 дана поучавао о стварима везаним за Царство Божје које ће успоставити на земљи када буде дошао следећи пут. Апостоли и други људи људи који су се окупили у једној кући за Дан првина присуствовали су невероватном догађају. Нешто попут силног ветра са великом хуком и буком је испунило просторију у којој су се састали. Убрзо се изнад њихових глава појавило нешто попут пламених језичака. Божји Дух је ушао у њих и они су видели како је тај Дух много моћнија сила од свих природних сила које су икада видели.

Одједном су приметили да могу да причају страним језицима. Вест о томе се прочула и дошло је мноштво људи да то види и да чује шта ови људи имају да кажу. Хиљаде људи се окупило око апостола. То су били људи из разних крајева света који су могли да чују како апостоли говоре њиховим језицима. То их је изненадило. Међутим, оно што су апостоли причали оставило је још јачи утисак на њих. Када су им апостоли објаснили да су присутни слушаоци учествовали и подржавали распеће прореченог месије, слушаоце је то погодило и упитали су апостоле: “Шта ћемо чинити људи, браћо?“. Петар им је јасно и гласно одговорио: “Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха и примићете дар Духа Светога” (Дела 2:38). Тако је изворна црква почела са оним што и данас прави хришћани упражњавају, а то је крштење за опроштење греха.

Након што се неко крсти и након што му претходни греси бивају опроштени, поставља се питање: како он убудуће треба да се односи према греху? То нас доводи до значења Празника бесквасних хлебова. Да бисмо разумели овај празник, његово значење и како се то знање може применити у животу, вратићемо се још даље у историју.

Бог је заповедио да се ови дани држе

Услед глади, пре више од 3 000 година потомци синова Израиљевих су завршили у Египту. Након неког времена, постали су робови (Друга Мојсијева 1:8-11).

Након низа чуда, Бог је коначно избавио Израиљце из ропства. У та чуда спада и смрт египатских прворођенаца. Израиљци су били сачувани од смрти прворођенаца јер су држали Пасху онако како им је Бог заповедио (Друга Мојсијева 12:3-14). Њих је Пасха подсећала на Божју заштиту од смрти. Нас као хришћане, данас Пасха подсећа на прихватање Христове жртве којом добијамо опроштај за своје грехе и заштиту од друге смрти, вечне смрти.

Бог је заповедио да се одмах након Пасхе светкује Празник бесквасних хлебова. Овај седмодневни празник осликава излазак Израиљаца из Египта (Друга Мојсијева 12:15-17). Празник бесквасних хлебова се држи сваке године током месеца Авива, првог месеца по библијском календару. Овај празник пада током марта и априла по римском грегоријанском календару. Пасха се светкује 14. авива, а Празник бесквасних хлебова се држи од 15. авива до 21. авива. Први и последњи дан бесквасних хлебова (15. авив и 21. авив) су свети сабори, дани када се не ради и када се људи окупљају на свете саборе (Трећа Мојсијева 23:6-8). Ови дани се и дан-данас светкују и светковаће се и у Божјем Царству када га Исус буде успоставио на земљи приликом свог другог доласка (Језекиљ 43:2, 7, 45:21).

Квасац је симбол греха

Током Празника бесквасних хлебова квасац и квасна храна се избацују из куће и имања (Друга Мојсијева књига 12:15, 13:7). Ово подразумева и супстанце попут соде бикарбоне, прашка за пециво и других материја које се користе за подизање теста.

Да не буде забуне, нема ничега грешног у овим производима. Њихово уклањање је симболички чин који треба да ослика уклањање греха из нашег живота. Уместо квасне хране тј. хлеба и пецива са квасцем и другим подизачима теста, једу се бесквасни хлеб и друга пецива која не садрже квасац и друга средства за дизање теста (Друга Мојсијева 12:15, 19-20, Трећа Мојсијева 23:6).

Када сумњаш да ли је неки производ бесквасан или квасан, једноставно провери шта пише на декларацији. Ако и даље ниси сигуран, питај некога искуснијег или једноставно немој то да узимаш. Не заборави: “Што год није плод уверења грех је” (Посланица Римљанима 14:23).

Оно што је важније од употребе квасца и избегавања квасних производа јесте његово духовно значење.

Након што су их фарисеји и садукеји спопадали са својим идејама и учењима, Исус је упозорио своје ученике: “Добро се чувајте квасца фарисејског и садукејског” (Матеј 16:6). Исусови ученици нису разумели шта је Исус хтео овим да им каже. Да ли ти разумеш?

Апостоли су мислили да им Исус прича о физичком хлебу и квасцу, али Он није мислио на то. Исус је мислио на учења верских вођа и група које воде људе у грех (Матеј 16:11-12, 23:13). Овај квасац лажних учења се проширио по целом свету као средство сотонине обмане (Откривење 12:9). Многи су данас задојени квасцем лажног хришћанства.

Апостол Павле је исто тако употребио квасац да ослика грех. Неки члан цркве у Коринту је починио озбиљан грех и није се покајао од тог греха. Павле је овог човека упоредио са мало квасца који укваса цело тесто тј. својим грешним стилом живота негативно утиче на друге чланове цркве. Тај човек је избачен из цркве.

Када је Павле писао Прву посланицу Коринћанима током Празника бесквасних хлебова, Коринћани су већ били избацили физички квасац из својих домова. Павле их зато подстиче да уклоне и квасац злоће и покварености тј. грех. Поручио им је да једу хлеб искрености и истине тј. праведност (Прва Коринћанима 5:1-8).

Грех насупрот праведности

Када узмемо у обзир природу квасног и бесвкасног хлеба можемо да уочимо неколико духовних поређења са грехом и праведношћу. Ово су неке од њих:

– Живети у греху је лако, док је живети праведно тешко. Квасан хлеб је лакши за јело него бесквасни јер је мекан. Исто тако, лакше је ићи путем греха, него путем праведности (Матеј 7:13-14). Покоравање Богу је тешко чак и хришћанима јер и даље у себи имамо телесну природу која хоће да греши (Римљанима 7:14-25).

– Грех уздиже себе, док праведност изграђује понизност код људи. Квасац надима хлеб. Исто важи и за грех. Он надима грешника и подстиче га да себе уздиже уместо да дозволи Богу да њиме влада (Псалам 10:3). Ко живи праведно држећи се Божјих заповести свестан је колико је слаб и колико му је потребна Божја помоћ у виду Божјег Светог Духа да би победио грех и свестан је да без Бога не може чинити ништа (Јован 15:5). Када неко изабере да живи Божјим праведним начином живота тада тај одбацује своје себичне жеље. Бог нам показује, кроз поређење са квасцем, да Он жели да нас извуче из канџи греха и да нас води да живимо праведно.

– Грешна задовољства су привремена, док је корист од праведности дуготрајна. Хлеб са квасцем релативно брзо отврдне и побуђа. Бесквасни хлеб може много дуже да стоји. Задовољства која изазива грех брзо нестану (Јов 20:12-16). Њихов крајњи резултат је смрт (Римљанима 6:23). Праведност доноси и привремене и вечне благослове (Пета Мојсијева 28:1-13, Псалам 15).

– Грех се брзо шири, док се праведност споро изграђује. Квасцу није потребно много времена да захвати цело тесто. На исти начин се и грех брзо шири (Галатима 5:9), док се праведан карактер гради током целог живота.

– Грех је заснован на обмани, а истина је основа праведности. Није све онако како изгледа када је у питању векна хлеба. Она је ваздушаста и због тога изгледа као да је већа него што у ствари јесте. Грех се такође представља као нешто што није, варајући грешника да мисли да ће на крају добити нешто вредно, када је једино што ће он заправо добити смртна казна (Јеврејима 3:13). Код праведности нема преваре и права праведност је заснована на истини (Псалам 119:151, 172).

– Греха има више него праведности. Већина људи више воли да једе хлеб са квасцем јер сматрају да је укуснији од бесквасног. Да ли је стварно тако? Не мора да значи јер је хлеб са квасцем једноставно хлеб који се више користи. Људи су навикли на њега. У духовном смислу важи исто правило. Већина људи више воли да живи у греху. Међутим, потребно је да одбацимо грех и да изаберемо праведан живот (Пета Мојсијева 30:19). То је ствар избора. Потребно је да човек свесно изабере да иде Божјим путем, а не путем којим иде већина. Потребно је да се изабере пут живота уместо пута смрти.

– Грех ствара лажну слику, док праведност изграђује прави карактер. Као што смо већ видели, хлеб са квасцем ствара лажан утисак. Исти је случај и са грешником. Грешник може споља да одаје добар утисак, али да ли је стварно добар? Прочитај Јеванђеље по Матеју 23:27-28. Лицемер и преварант споља може да изгледа праведно и побожно и онај ко га површно познаје не може да га провали. Чим га неко мало боље упозна постаје му јасно да је све што је праведно и побожног ког таквог човека само маска. Прави карактер се заснива на много више ствари поред спољашњег изгледа. Он укључује праведан живот заснован на покоравању Божјој речи (Прва Јованова 2:5). Праведан човека је онакав какав изгледа. Када га боље упознаш схватиш чак и да је бољи него што ти је изгледао када си га први пут упознао. Попут бесквасног хлеба, он је такав какав је. Нема лажи, нема преваре, нема маски.

Расти у праведности

Оно што нам Бог показује кроз поређење квасца и греха, посебно у време Празника бескваних хлебова, је јасно: Он жели да побегнемо из канџи греха и да нас води у праведност. Како можемо да уклонимо грех и да растемо у праведности? Ево како:

1) Препознај грех. Да ли умеш да препознаш грех? Многи не умеју. Зашто? Зато што већина људи превиђа једноставну Божју дефиницију греха: “Сваки који чини грех прекрши закон, и прекршење закона грех је” (Прва Јованова 3:4).

Разликовање греха је ствар примене Божјег закона. Основа Божјег закона су Десет заповести (Друга Мојсијева 20:1-17, Пета Мојсијева 5:6-21). Да ли знаш које су то заповести? Ако не знаш, како онда можеш да очекујеш да победиш и уклониш грех – духовни квасац – из свог живота? Божји закони су стварна, активна сила која гарантује добре резултате када си у хармонији са њима. Они су дати да се по њима живи и да се у складу са њима поступа, а не да се игноришу и одбацују!

Изван основних заповести, Бог захтева покоравање библијским принципима у нашим животима. Иако неке ствари нису записане у облику директних заповести, принцип или дух закона је исто тако обавезујућ (Матеј 5:17-48, Римљанима 13:9).

Потребно је преиспитати себе, као што је заповеђено у Другој посланици Коринћанима 13:5, и онда ћемо видети како се открива “квасац” у нашем карактеру. Да ли у свему стављаш Бога на прво место? Да ли се понизно покораваш Његовој власти? Да ли си спреман да признаш да ниси у праву?

2) Одупри се греху. Већ смо видели кроз поређење греха са квасцем да се грех брзо и лако шири. Потребно је да се одупремо искушењима пре него што она постану грех (Јаков 1:13-15). Да бисмо се одупрли греху потребно је да имамо изграђену самоконтролу, а она се изграђује тако што се активно и стално одупиремо погрешним мислима и замењујемо их исправним мислима (Друга Коринћанима 10:4-5).

У борби против греха можеш да дођеш до тачке где ће те борба толико изморити да ћеш почети са самосажаљевањем и кукањем како неправедно страдаш. У таквим тренуцима је лако помислити да си урадио све што си могао. Не дај да те таква помисао превари. Можеш више од тога. Сети се Посланице Јеврејима 12:4. Сети се да било које твоје страдање и искушење није ништа у поређењу са оним кроз шта је Исус прошао да би својом жртвом откупио грехе целом човечанства.

Кроз Библију се број седам често јавља као симбол целовитости и потпуности (Прва Мојсијева 2:2, Исус Навин 6:16, Откривење 16:17). С тим у вези и број дана Празника бесквасних хлебова осликава потпуно уклањање греха. Треба озбиљно да стремимо ка уклањању греха из нашег живота (Друга Тимотеју 2:19).

3) Покај се од греха. Чак и када препознаш грех и одупиреш му се, на крају себе нађеш у ситуацији да си пао у грех (Прва Јованова 1:8). Када се ово деси шта треба да радиш?

Стреми да не грешиш, а ако згрешиш, тражи опроштај од Бога. Након што се стварно покајеш – након што напустиш погрешан пут и почнеш исправно да живиш – Бог обећава да ће те очистити од сваке неправедности (Прва Јованова 1:9).

Неки ће рећи да нема потребе да се тако јако бориш против греха (то су они који који имају фарисејски и садукејски квасац) и да треба само да се ослониш на милост. Али шта Бог каже? “Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху, да би се умножила милост? Нипошто! Јер ми који умресмо греху, како ћемо још живети у њему?” (Римљанима 6:1-2).

Да ли ћеш одједном победити све грехе? Наравно да не! Неки греси су толико дубоко укорењени и постали су навика да ће можда бити потребне године да се у потпуности савладају и искорене из живота. Немој то да користиш као изговор да наставиш да живиш у греху, а немој ни да падаш у очај. Запитај се: да ли грешим онолико често колико сам некад грешио? Да ли овај грех има онолику контролу нада мном коју је некад имао? Ако је одговор на ова питања “не”, то је знак да растеш и напредујеш.

Данашњи свет је у очајном стању због греха. Упркос свему, човечанство одбацује Празник бесквасних хлебова који осликава процес који треба да их изведе из греха.

Какав је случај са тобом? Да ли ћеш да светкујеш ове посебне дане као што је Бог заповедио свом народу? Да ли ћеш извући поуке из Празника бесквасних хлебова?

Ако радиш на томе да уклониш грех из свог живота, бићеш изузетно благословен, и сада и у будућности када будеш део Божје Породице: “На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти” (Пословице 12:28).

Библијска истина о смрти


Непријатељ број 1! Тако се може описати смрт. Све ће нас покосити и то у време када изабере.

Парадокс је да, иако сви знамо да ћемо умрети, веома мали број људи зна шта је смрт. Свакако, смрт се мора макар и најмање разумети иако је немилосрдни непријатељ!

Ипак, то не мора остати тајна за оне који читају Библију и верују у оно шта Бог каже. Бог нас није оставио у незнању по питању ове важне теме.

Основно учење

Пошто је физички живот само привремен, хемијски процес (човек је направљен од физичких елемената – “прах земаљски”), смрт је једноставно престанак живота.

Онај ко је мртав нема никакву свест о свом телу и не осећа бол нити задовољство, већ је у бесвесном стању попут сна.

Међутим, сви ћемо поново оживети након смрти, након протока одређеног времена, када ће нас васкрсење поново вратити у живот.

Уобичајена учења овога света која се могу чути

Већина “хришћана” верује да смрт није право умирање – прекид живота и постојања у било каквом облику. Уместо тога они верују да приликом смрти само тело умире, а да се “душа” тада ослобађа како би живела у рају или паклу (у зависности од тога како је пре смрти та особа живела). Други пак верују у реинкарнацију. Они верују да ће њихова душа, која се приликом смрти ослобађа, бити смештена у неко ново тело и тако поново живети, и то се дешава изнова и изнова након сваког умирања.

Чини се да су научници који верују у еволуцију препознали смрт као оно шта она и јесте (потпуни престанак живота), али и они праве грешку јер не знају за наду која постоји јер не знају за васкрсење.

Постоје и друге идеје и веровања о томе шта се дешава након смрти. Међутим, ниједан наведени концепт није заснован на Библији!

Библијско учење

Можда главни разлог зашто људи, било да су верници или нису, не разумеју смрт јесте пре свега јер не разумеју шта је живот. Али Библија је јасна по том питању. Прва књига Мојсијева 2:7 каже: “Створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива”.

Запази! Човек нема душу. Човек је душа.

Реч која је преведена као “душа” јесте хебрејска реч нефеш. Ова реч означава живо, дишуће, физичко створење. У Првој књизи Мојсијевој 1:24 нефеш је преведена као “живо биће” и односи се и на животиње.

Библија јасно каже да душа може умрети и самим тим није бесмртна (Књига пророка Језекиља 18:4, 20 и Јеванђеље по Матеју 10:28).

Библија нигде не учи да човек има бесмртну душу. Заправо, учење о бесмртној души “хришћани” су усвојили из паганског Египта кроз учења грчких филозофа.

Запазите да је човек, као што је Бог рекао, сачињен од физичких елемената који су део земље и називају се прахом земаљским. Бог је јасно рекао Адаму, који је погрешио: “Јер си ти прах и у прах ћеш се вратити” (Прва књига Мојсијева 3:19).

Али човек не жели да умре и не жели да верује ономе шта је рекао Бог. Човек неће да верује да је његов живот само физичко пролазно постојање које ће у једном тренутку престати када човек умре.

Стога, човек бира да верује лажима којима је сотона обмануо још и Еву: “Нећете ви умрети” (Прва књига Мојсијева 3:4). Људи су поверовали како се у овом нашем физичком телу, попут некаквог затвореника, налази бесмртна душа која ће се ослободити тела приликом смрти и наставиће свесно да живи заувек.

Треба да буде јасно, човек није животиња. Човек је створен по Божјој слици и прилици (Прва књига Мојсијева 1:26-27). Човеков потенцијал – да се роди у Божју Породицу – је толико невероватан да се не може поредити са судбином животиње.

Бог је открио да постоји дух у човеку (Прва посланица Коринћанима 2:11) који му даје интелектуалну надмоћ над животињама. То је дух који даје моћ размишљања и способност доношења моралних одлука, укључујући и способност развијања карактера. Али тај дух није човек. И то није бесмртна душа. То је нешто у човеку што му даје способност да буде изнад животиња. То му никако не даје бесмртан живот.

Да би се разумела смрт потребно је да човек зна да је његов живот само хемијски процес који укључује физичке елементе. Када се тај процес заустави, ми умиремо. Ми смо прах и када умремо наше тело се распада и враћа у прах.

Када умремо, све мисли нестају и свест престаје. Погледај шта каже Псалам 6:5: “Јер у смрти нема спомена на тебе; ко ће те у Шеолу славити?” Упореди ово са Књигом проповедника 9:4-5: “Ко међу живима има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа”.

Апостол Петар је знао да чак и праведни умиру и губе свест и телесно присуство, па је сходно томе и рекао: “Људи браћо! Нека ми је дозвољено казати вам слободно за праоца Давида, да и умре и укопан би, и гроб је његов и дан-данас међу нама… Јер Давид не изиђе на небаса” (Дела апостолска 2:29, 34). Чак ни праведни Давид није имао бесмртну душу која је напустила његово тело и отишла на небо. Дакле и Давид је прах који се распао у своје основне физичке елементе.

У Библији налазимо и друге стихове који још детаљније говоре о смрти поредећи је са сном (Јеванђеље по Матеју 9:24, Jeванђеље по Луки 8:52, Прва посланица Коринћанима 11:30). Када човек спава, тада не размишља и није свестан шта се око њега дешава.

Тема смрти је на неки начин посебна. Већина људи неће да верује шта Бог каже ако им њихова чула говоре нешто другачије. На пример, Адама и Ева нису веровали Божјем упозорењу о дрвету добра и зла јер се њима чинило да је плод на дрвету добар и веома пожељан.

Тако је и по питању смрти, људи не верују Богу када им каже шта је смрт и шта се заиста дешава, да је то престанак живота. Људи неће да верују Богу без обзира шта им Он говори. Али, буди опрезан! Ништа шта је овде написано о смрти не значи да је смрт крај сваке наде.

У ствари, Бог каже, да чак и тамо где има смрти има наде, заправо има велике наде. Та нада јесте васкрсење из мртвих у нови живот. Обрати пажњу на питање које је Јов поставио и на његов одговор о смрти “Кад би човек иза смрти опет оживети могао, подржала би ме нада и кроз све жалости моје“ (Књига о Јову 14:14).

Ово треба да схватиш: чињеница да постоји васкрсење доказује да људи немају бесмртну душу. Јер када би је имали, зашто би мртви васкрсавали? Они би већ били живи. Обрати пажњу на ову Христову изјаву: “У истину, у истину вам кажем: иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјега, и који слушају живеће” (Јеванђеље по Јовану 5:25).

Исус је знао да ће својом изјавом изненадити слушаоце, али је наставио: “Не чудите се овоме јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих. И изићи ће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења” (28-29. стих).

Ови стихови у Библији јасно говоре да ће сви васкрснути, чак и они који ће на крају бити бачени у језеро огњено да умру “другом смрћу”.

Апостол Павле је одлучио да утеши рођаке и блиске пријатље правих хришћана који су умрли и да их подсети на васкрсење које ће доћи (Прва посланица Солуњанима 4:13-18). Да би ублажио њихову тугу, Павле је објаснио да ће мртви у Христу васкрснути када Христ дође и да ће заувек бити са Христом.

Кључни стихови

Када се смрт правилно разуме, тада ова тема може да те испуни надом јер знаш предивну истину да ћеш поново видети своје вољене који су преминули. Погледај главне стихове који говоре праву истину о смрти. Ову су неки од њих:

  1. Прва књига Мојсијева 2:7 и 3:19 – човек је смртан и направљен је од праха земаљског.
  2. Прва књига Мојсијева 1:24 – хебрејска реч која је преведена као “душа” у Првој књизи Мојсијевој 2:7, овде је преведена као “живо биће” и односи се и на животиње.
  3. Књига пророка Језекиља 18:4, 20 и Јеванђеље по Матеју 10:8 – душа није бесмртна, она умире.
  4. Псалам 6:5 и Књига проповедника 9:4-5 – мртви нису ничега свесни.
  5. Јеванђеље по Јовану 11:11-14 Јеванђеље по Матеју 9:24, Јеванђеље по Луки 8:52, Прва посланица Коринћанима 11:30 – смрт се пореди са сном.
  6. Јеванђеље по Јовану 5:25, 28-29 и Прва посланица Коринћанима 15. поглавље – мртви ће васкрснути.

Закључак

Смрт јесте непријатељ број 1, али будући да знамо да постоји васкрсење, овај непријатељ биће уништен. Зато је Павле и рекао следеће речи које су записане у Првој посланици Коринћанима 15:26, 54-55: “А последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт… И кад се ово тело распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа је смрт прогутала. Где је, смрти победа твоја, где је, смрти, жалац твој?”